Savremeni hajdučki roman

Prikaz knjige

Dva vremešna seoska momka sa grupom istomišljenika, u donkihotovskom naporu grade novi život u zagrljaju netaknute prirode. Ali njihov svet je brutalno napadnut. Ratni profiteri i prevaranti, lažnodiplomci, pseudorodoljupci, i vlasnici vlasti, nasrću i na goru i na vodu, i na čoveka i na Boga. Reke guraju u uske betonske cevi, kradu narodnu volju, seku i rasprodaju šume, promovišu lažnu nauku, kopaju rudnike trovačnice, slave šund i troše narodne pare. Junaci ovog romana, Džontra i Gorča, veruju da se takvom zlu mora stati za vrat. Roman Saše Mladenovića Kozji ustanak, slika obične ljude, neiskvarenih duša i namera, odane prirodi i izvornim vrednostima, spremne da se bore za pravičnost, solidarnost i čovekoljublje i uspravan život na sopstvenoj zemlji. Pisac ne štedi aktere izmilele iz tmuše aktuelne stvarnosti. I kad je zlo gotovo nadomak trijumfa, zajednica se budi, ljudi se prepoznaju, otpad se povlači pred glasnim talasom naroda. Jer, kazano je već – tek će padati kiša, nove će poteći bujice, poslednja će biti narodna volja.

Cena knjige za sve buntovnike je 900 rsd . Poštarina je uključena u cenu.

Kako je nastao Kozji ustanak?

Roman Saše Mladenovića

Roman je inspirisan hrabrim meštanima sela Rakita. Mestom koje će postati simbol borbe u Srbiji. Stari i bolesni (ali ponosni i rešeni da se grumen rođene zemlje ne da) protiv alavih i moćnih predstavnika novog sveta koji će angažovati i batinaše. Meštani će, ostavljeni na milost i nemilost, pretrpeti: zastrašivanje, prebijanje, ponižavanje, ali sve to ih neće sprečiti da stanu licem u lice uzurpatoru i pruže otpor dostojan gorštaka. Ubrzo će se dići i meštani staroplaninskog sela Topli Do. Biće to lekcija građanima Srbije kako se čast i zemlja brane. Junaci romana žive na reci Bistrica. Koja se ničim ne može uprljati. I u selu istog naziva. Kog podižu iz petnih žila dok ne dođu banditi da im otmu reku i život.

Kozji ustanak podižu:

Džontra Volta

Likom i talenom Džon Travolta. Nesuđeni glumac. Bogalj i večiti sanjar. U svojoj mašti stvara novi svet. U svom selu Bistrica. Koji postaje simbol da nemoguće ne postoji. Čovek koji iako ne može u svet, ali živi da svet dovede kod sebe. Što i čini, najpre dovođenjem svojih školskih drugara koji su , kao i on, ostali sami u selu, a onda će se njegov glas daleko čuti. I da li će svet videti njegov glumački talenat, jer, kako kaže, pravi glumci se ne stvaraju, već se rađaju, otkrićete u romanu.

Gorča

Ćutljivi momak, nekada mladić zlatnih ruku, kome se svet divio majstorluku i karakteru. Seosko siroče kome će san o lepšem životu prekinuti odlazak u JNA i ranjavanje u građanskom ratu u Jugoslaviji. Skučen godinama, samoćom i nemogućnošću da se sam izbori sa teretom prinuđen je da poveruje Džontri u stvaranju novog sveta te mu se prvi pridružuje.

Major

Penzionisani major vojske. Izranjavanog tela i duše. Čovek koji živi za čast, poraz ne priznaje, i koji od Džontriog sna preciznim vojničkim planiranjem stvara novi svet. A kada je opkljen od strane privatne vojske tajkuna, odmeće se u hajduke. Kao i njegovi preci, nekada

Profesor i Gospođa Rada

Penzionisani prosvetni radnici, večiti sanjari i vernici ideologije dobrote, poštenja i pravednosti, šesdesetosmaši, tranzicioni gubitnici kojima će sudski izvršitelji oteti jedini dom tako da će svoj novi naći u selu koje je za njih nije ništa drugo no Utopija Tomasa Mora.

The Rebels

Hip hop sastav koga čine: Kifla, Džoni i Čaki. Buntovni mladići sa asfalta. Koji ulažu svoju mladost u očuvanju zemlje koju su nasledili od predaka. Traže smisao života u bezidejnom svetu konzumerizma stvarajući vrednost koju nude svojim vršnjacima. Zahvaljujući njima će svet čuti o Kozjem ustanku.

Roman koji se dešava DANAS!

Tu su i ostali: novopridošli stanovnici; mladi lekari koje je poneo humanizam; policajci; razbojnici i otimači reka; i Ljubica, devojka koju će ljubav odvesti čak u Bistricu…

I naravno korona: za one koji ne veruju, to je ono što nastaje prašenjem iz vazduha; a za one koji se njome bave, bolest nastala virusom Covid 19. A kako se snalaze naši junaci pročitajte u knjizi…

Cena knjige za sve buntovnike je 900 rsd. Poštarina je uključena u cenu.

Upoznajte autora romana

Biografija pisca

Saša Mladenović je rođen i odrastao na reci Vlasini, u selu Kruševica. Diplomirao je na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu, završio specijalizaciju iz medicinske biohemije na VMA gde trenutno radi.

Objavio je: romane Rt dobre nade (Zograf, 2006) i Vaše karte, molim (Viaprint, 2010) kao dramu Guten Morgen Srbijo (Ukronija, 2018).

Sa neobjavljenim rukopisom romana Laku noć Mr Hokins bio je finalista na XIII Deretinom konkursu za neobjavljeni roman.

Roman Kozji ustanak, napisao je na obali reke Bangui u Centralnoafričkoj republici koja ga je, životom koji se dešava na njoj, podsetila na davno prošlo vreme kada je Vlasina tekla svom svojom silinom dok je nisu prigušili izgradnjom minihidrocentrala.

U toku svoje karijere proveo je u Africi dve godine kao deo Plavih šlemova UN-a. Iskustva iz Afrike je pisao na svom blogu www.sasamladenovic.com.

Odlomak iz knjige

Major nastavi:

Dakle, ovo je Džontrina ideja i svi su Džontru smatrali za budalu, ali svaka velika stvar kreće
od pojedinačne ideje. A Džontra je poslednji borac koji se ne povlači s linije ovog našeg
fronta. Džontra je osmislio da mi ovde napravimo Etno-selo Bistrica. To vam je sve ono o
čemu sam vam pričao. Da napravimo turističko mesto! Verujete li vi u to?
‒ Jebem li ga… ja više ni šumara ne viđam kamo li da će neka snajka da dojde ovdeka i da voj
Gile uvati ribu ‒ iskreno odgovori Dule.
‒ Naravno da verujete, jer ako ne verujete možete samo da se obesite ‒ nastavi Major ‒ e
kako drugog izbora nemamo nego da verujemo, mi moramo da pljunemo u šake i napravimo
nešto o čemu će da se priča. Nešto neverovatno. A ovo će da bude poduhvat ravan izgradnji
egipatskih piramida, Kineskog zida ili pohoda Aleksandra Makedonskog. Mi ćemo ovde da
izgradimo svet. Ako je svet zaboravio nas, nismo mi njega. Ako nas svet nije zvao, pozvaćemo
ga. Podignite ruke. Ajd, šta se sramujete, podignite ruke… A sad kad ste gi podigli, otvorite
šake. Poglejte kakve su. Rapave. Jesu li? Dabome da jesu. Kol՚ko vas je svakojaka bagra
pokrala, a sada nemate ni za penziju? Kol՚ko su one kofe pune sas malter iznele?
‒ Toj ni Sveti Petar ne znaje ‒ reče Dule.
‒ E pa, moji školski drugari, nije ovo kraj ‒ ovo je početak. Pogledajte te žuljave ruke koje
celi život rade, a sada nemate ni za penziju… E pa nećemo više tako! Mi ćemo sami sebi da
obezbedimo: ne život, već i više od života. Da se priča i da se gleda po svetu! Je lʼ tako,
Džontro?
‒ Naravno, već se gleda! ‒ zadovoljno je potvrdio Džontra.